Tada je mlada srpska drћava poиetkom XIII veka postala monarhija, a njena crkva autokefalna, novoustanovljena dinastija Nemanjiжa je, љto je sasvim razumljivo, gajila antagonistiиki odnos prema politiиkim uticajima Carigrada. To se, meрutim, nikako nije odnosilo i na umetniиke uplive: u isto vreme kada progoni grиke episkope sa srpskih katedri, Sveti Sava dovodi u zemlju najbolje umetnike - zografe, ћivopisce - sa Porte, postavljajuжi na taj naиin gromadne temelje srpske srednjovekovne umetnosti.

Ova umetnost жe se razvijati i prerasti ne samo epohu Nemanjiжa, veж i pad Smedereva, a nastaviжe da ћivi i u Srbiji pod turskom vladavinom.

Njene karakteristike, prepoznatljive su na svim spomenicim a koje je ostavila iљkolovana ruka, kultivisani temperament i probuрeno oko srpskog majstora, one kao peиat stoje na graрevinama, freskama ili iluminaciji rukopisa, ali najizoљtrenije se, иini se, mogu pratiti na ikoni, nevelikom, ali uglaиanom dragulju u kome se ogleda deliж veиne nebeske liturgije.

Njene dimenzije i daleko veжa komunikativnost ikone - nije vezana za zid, dakle "mobilna" je, mogla je lako da "putuje" i da se relativno brzo kopira - donele su joj znaиaj koji je imala ne samo kao kultna slika, veж i kao prenosilac umetniиkih zamisli i stilova.

Joљ pre formiranja srpske drћave, u vreme kada su Sloveni zapoиeli sa "prikljuиivanjem" na vizantijski kulturni model, dva znaиajna dogaрaja - Drugi nikejski sabor (787. g.) i definitivna pobeda ortodoksije (843. g.) veж su se zbila: dugotrajne raspre izmeрu ikonoklasta i ikonofila bile su okonиane, jeresi nadvladane, a ikonografski program Nove crkve osmiљljen je do detalja.

Mozaici nadиulnog sjaja

U njemu je ikona, иiji koreni seћu u daleku judeo-gnostiиko-helenistiиku tradiciju, a koja je opstajala i u ranohriљжanskom periodu, zadrћala svoje mesto i znaиaj i nastavila sa razvojem. Do tada izvoрena samo u tehnici enkaustike (boje rastvarane u vosku), sada se sve иeљжe pojavljuje i u drugim tehnikama.

Jedna od najstarijih slikarskih tehnika u vizantijskoj umetnosti posle 843. je mozaik, koji je, zbog svoje minucioznosti - kada je reи o ikoni - zahtevao izuzetnu veљtinu i strpljenje. Slika je sazdavana pomoжu kockica иija veliиina nije premaљivala nekoliko milimetara, rad je traћio iskusnu ruku, ali je efekat bio izvanredan: zbog naroиitog prelamanja svetlosti na zlatu, ikona je treperila nezemaljskim, nadиulnim sjajem, љto ju je u oиima posmatraиa vazdizalo iznad materijalnog sveta.

Slikari podraћavajte umetno stvorenoj prirodi i razblaћavajte je (mudroљжu) (tekst sa freske "Uиenja sv. Jovana Zlatoustog", manastir Lesnovo, XIV vek)

Sliиan utisak dematerijalizacije i dvodimenzionalnosti postizan je i u tehnici жelijastog emajla. Docnije, meрutim, u upotrebu sve viљe ulazi tempera, koja se ustaljuje i odomaжuje meрu ikonopiscima.

Zlatom i srebrom okovan prozor u veиnost

Kao i u ranom hriљжanstvu, ikona se nije vezivala samo za ikonostas, pregradu koja u crkvi deli prostor za vernike od oltarskog prostora. Osim љto zauzima ovo "zvaniиno" mesto, koje je po njoj i dobilo naziv, ikona je иesto i u privatnom posedu, gde ima zaљtitnu funkciju, a u gradskim sredinama, naroиito episkopskim srediљtima, predstavlja katedralni paladiom.

Velike, sveиane ikone, stajale su na иelu crkvenih ophoda, kao i ratnih pohoda. Neke od njih su, u znak posebnog poљtovanja, okivane u srebro i zlato, i ukraљavane biserjem i dragim kamenjem, da bi se taj "prozor u veиnost" љto dostojnije izdvojio iz okolnog, nesakralizovanog, prostora. Posebnu vrednost za hriљжane imale su takozvane nerukotvorene ikone (ahiropitos), kao i one koje su proglaљene za иudotvorne. One su i najиeљжe kopirane, zbog uverenja da kopija, razume se, verna, takoрe sadrћi moжi koje su pripisivane izvorniku.

Ikonom protiv bogumilske jeresi

Ipak, ne sme se izgubiti iz vida иinjenica da je ikon a kao naslednica antiиke kultne slike, a prvenstveno u svetlu zapovesti: "Ne gradi sebi lika rezanoga..." neprestano oscilirala izmeрu idolopoklonstva i krajnje sublimnog izraza vere. To se deљavalo od samih njenih poиetaka, od doba Konstantina (IV vek), i trajalo i posle pobede ikonofila u IX veku.

U Srbiji do nemanjiжske epohe ikona je, pod uticajem bogumila, bila zapostavljana, pa i sasvim odbacivana. Kada je doљao na иelo srpske crkve, Sveti Sava je, upravo da bi potisnuo jeres, isticao znaиaj ikon e i kao rukopoloћeni arhiepiskop zahtevao od pastve poљtovanje "иasnih obraza", иijim se posmatranjem, kako je govorio, "uzviљuju duљevne oиi prema prvobitnom likupredstavljenoga". One, pak, koji "иasne ikone odbacuju, ne slikaju ih i ne klanjaju im se", Sveti Sava proklinje kao hulnike i jeretike. Kao i njegov otac, on иini svojim zaduћbinama, crkvama i manastirima, poklone u ikonama (i drugim predmetima) koje su, dostojno rangu darodavaca, bile veoma raskoљno opremljene.

Proglaљenjem Simeona Nemanje za mirotoиivog, 1219. godine otpoиinje predstavljanje na slikama nove svetorodne dinastije u Srba, a kult ikone sve viљe jaиa.

Najstarije srpske ikone potiиu sa kraja XII i poиetka XIII veka i veoma su malobrojne. Na saиuvanim primercima opaћa se jak uticaj zidnog slikarstva, naroиito mozaiиkog. Neke od njih su i raрene u toj tehnici, kao na primer Hilandarska Odigitrija sa kraja XII veka. Na njoj je primetan uticaj vizantijsko-venecijanskog, arhaiиnog stila, dok je srpski samostalni izraz joљ nedovoljno izdiferenciran.

Lirizam, иistota, vedrina

Samo nekoliko decenija kasnije to osamostaljivanje je jasno vidljivo, pre svega u odstupanju od prvobitnih vizantijskih uzora. Jedan novi senzibilitet, dah lirizma i poetiиnosti, иistote i vedrine, ispunjava prostore zidnih slika srpskih manastira i njihovih ikona, koje postaju ћiћa interesovanja naљih umetnika XIII veka. Ikonopisci i zografi, koji nebesku lepotu oliиavaju u zemaljskoj, veoma su cenjeni. Oni se, kako piљe srednjovekovni srpski knjiћevnik Domentijan, ne smatraju zanatlijama, veж umetnicima visokog poziva i nadahnuжa. Oni su ti koji fiziиku lepotu uzdiћu do najviљeg stepena, gde se pretvara u metafiziиku.

Na licu Bogorodice, tamo gde bi oиekivali senku, nalazimo svetlost. Ta svetlost nije od ovog sveta: ona je sveproћimajuжa i sveprozirujuжa boћanska svetlost. Oљteжenja koja na ikoni postoje, nalik na tragove nekih velikih suza, ne umanjuju joj lepotu - i sama zlatasta, kao i pozadina. Ovaj lik Gospodar Trajanja doslikao je zaustavljenom prolaznoљжu.

Lepota, na kojoj se toliko insistira i koja je dobijala najrazliиitija tumaиenja, moћda se najbolje moћe shvatiti iz izvornog znaиenja pojma k a l o s, a to je - lepo i dobro u jednom.

Srpska umetnost iz treжe иetvrtine XIII veka zaista jeste estetska manifestacija vrhovnih etiиkih naиela; to je vreme kada Vizantija trpi poslednje godine latinske vladavine i kada, po oslobaрanju, poиinje uspon njene umetnosti u takozvanoj renesansi Paleologa. U Srbiji, to je doba vladavine Uroљa I i nastanka sopoжanskog zidnog slikarstva, istanиanog, zrelog, saћetog i (pr)oduhovljenog.

Putovoditeljica i Nastavnica

Sjajem klasiиnog monumentalnog stila kojim kroz stoleжa prosijavaju freske Sopoжana, zraиi i jedna od najlepљih srpskih ikona iz istog perioda. To je Hilandarska Bogorodica Odigitrija, иiju reprodukciju vam poklanjamo u ovom broju, na naslovnoj strani.

Tip Bogorodice Odigitrije - Putovoditeljice, Nastavnice, veoma je иest i omiljen, pored niza drugih tipova, kao љto su, na primer, Bogorodica Eleusa (Umiljenija), Evergetida (Dobroиiniteljka), Episkepsis (Zaљtitnica) i drugi.

Hilandarska Bogorodica Odigitrija je prestona ikona. Stajala je na ikonostasu stare Nemanjine crkve na Svetoj Gori i predstavljala pandan ikoni Hrista Pantokratora, koja je takoрe saиuvana i izvanredne je umetniиke vrednosti.

Nestvarna, blistava i zlatasta kao plamen kandila obasjana kap ulja, ona pleni jedinstvenom lepotom i sa pravom se smatra jednom od najlepљih evropskih ikona svih vremena.

Svetlost kojoj izvor nije od ovog sveta

Pokret glave Bogorodice i laka nagnutost prema Hristu - detetu, puni neponovljive gracije, izraћavaju istovremeno i dobrovoljno pokoravanje najviљem principu bivstva i materinsku neћnost i blagost.

Ozbiljnost plemenitog lika mogla bi se u trenutku razumeti kao nagoveљtaj tuge koja tek treba da doрe, da nema duboke misaonosti, dostojanstva i predanosti koji je izdiћu kao ispuniteljku jedinstvenog zadatka zbog koga жe se zvati blaћenom meрu naraљtajima.

Gospodstvenost lika podvuиena je decentnom lepotom u kojoj se, kako smo veж napomenuli, deљava иudo proћimanja visokih helenistiиkih estetskih ideala najoduhovljenijeg hriљжanskog izraza vere.

Srpski likovni izraz, znaиio je odstupanje od arhaiиnih, vizantijskih uzora; naљe slikarstvo unosi dah lirizma, иistote i vedrine. Ikonopisci i zografi uzdiћu fiziиku lepotu do najviљeg stepena, gde se ona pretvara u metafiziиku. Lepota je estetska manifestacija vrhovnih etiиkih naиela. Izvorni pojam "kalos" znaиi - dobro i lepo u jednom.

Rumenilo obraza, koje u likovnom smislu skladno dopunjuje zelenkaste senke, ukazuje takoрe na gospodstvenost i distingviranost - naime, obiиaj da na lice stavljaju rumenilo vladao je u to vreme samo meрu carigradskim damama sa vrha druљtvene lestvice.

Pravilne crte, koje predstavljaju svrљenstvo duha, ozarene su beliиastim akcentima: upravo tamo, gde bismo oиekivali osenиenost, nailazimo na njenu negaciju - svetlinu.

Svetlost koja joj je izvor nije od ovoga sveta. Ona je sveproћimajuжi, sveproziruжi boћanski sjaj, u иijem beskraju lebde i figure predstavljene na ikoni.

Odeћda Bogorodice data je u sjajnim prelivima smaragdne zelene boje, koja simbolizuje ћivotodajnu snagu, kao i nadu za иoveиanstvo. Njen plaљt, obrubljen zlatom, karakteristiиne je mrkoljubiиaste boje. Ova boja ukazuje na visoki rang, ugled i znaиaj liиnosti koja je nosi. (Poznato je da su mnoge vladarske dinastije Evrope uzimale tamnoljubiиastu za svoju heraldiиku boju. To je bio sluиaj i sa srpskom vlastelom; posebna nijansa ove naљe nacionalne boje zove se r a и a.

Njeni izrazito zagasiti tonovi sugeriљu misao u skorbi i noћu, koji жe joj, kako kaћe Jevanрelje, probosti duљu.

Leva ruka Bogorodice, izvanredno dugih i gipkih prstiju, ukazuje na dete - Hrista, koje se nalazi na njenoj desnoj ruci. Hristov detinji lik prikazan je kao smeрook i smeрokos, љto treba da ukaћe na njegovo semitsko zemaljsko poreklo.

Njegova raskoљna odeћda mogla bi se samo uslovno opisati kao monohromna, jednobojna, to jest zlatnonarandћasta, s obzirom da na njoj postoji bogat preplet sjajnih linija za koje bi se moglo reжi da su odbljesci svetlosti koja dolazi koliko sa ove, toliko i sa one strane vidljive stvarnosti, ukrљtajuжi se u finom ritmu na opni koja taj svet spaja i razdvaja - na prostoru ikone.

Lice malog Hrista je detinje blago i oblo, ali, osim vedrinom, zraиi i ozbiljnoљжu i mudroљжu. I, kao љto je u deиjem Hristovom liku nagoveљten Agnec i Spas, tako i neodmotan svitak koji drћi u ruci podseжa na njegovu suљtinu kao L o g o s a, Reиi, i anticipira Liber mundi i Liber vitae, Knjigu sveta i ћivota, koju, kao Pantokrator, drћi u istoj ruci.

Иitava kompozicija na ikoni je, mada svedena i jednostavna, savrљeno uravnoteћena. Blago, transcendentno osvetljenje koje artikuliљe plemenite oblike, rafinovan i saћet likovni jezik, a nadasve sklad sveиane monumentalnosti i guste atmosfere lirskog, intimnog naboja, иine ovo remek-delo tako jedinstvenim i vrednim.

Tragovi ogromnih suza

Tu jedinstvenost uoиava savremeni gledalac jednako lako kao i, sedam i po vekova ranije, savremenici Svetog Save i on sam, koji je, kao љto se zna, bio veliki poљtovalac ovoga lika. (Nijedan njegov boravak u Carigradu nije mogao da proрe bez posete manastiru Bogorodice Evergetide, a tom je liku posvetio i Studenicu). Иitavo poluostrvo Atos je posveжeno Bogorodici, pa se meрu monasima i naziva - Bogorodiиin perivoj.

Oљteжenja, koja na slici postoje, nalik na tragove nekih ogromnih suza, ali i sama zlatasta kao i pozadina, ne samo da joj ne umanjuju lepotu, veж, иini se, za postistoriиnog gledaoca sa kraja XX veka i sama bivaju estetizovana.

Osim љto svedoиe o mukotrpnom probijanju ovakvih dela kroz vekove, izmicanju poћarima, crvotoиini, turskim zulumima (samo za vreme jednog "pohoda" na Svetu Goru, Turci su ispekli nekoliko furuna hleba iskljuиivo na hilandarskim rukopisima!), ti tragovi zuba vremena, ti "probeli", te lakune, snagom kontrasta samo pojaиavaju dubinu doћivljaja - kao kad se posle pustinje smisla obremo u okeanu Apsoluta.